СР Немачка, Француска, Италија, Белгија, Холандија и Луксембург потписали су 18. априла 1951. године Уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. Уговор је потписан на педесет година и омогућио је да се целокупна производња угља и челика држава потписница стави под наднационални надзор тзв. Високе власти. Овај уговор је представљао почетак новог облика међународне сарадње, а кључни принцип сарадње је наднационалност. Уговор из Рима (1957. година) проширио је сарадњу на друге привредне области (Европска економска заједница – ЕЕЗ и Европска заједница за атомску енергију – ЕВРОАТОМ). Институције Европске заједнице за угаљ и челик су Уговором о спајању 1965. године уједињене са институцијама ЕЕЗ и ЕВРОАТОМ у једну Комисију и један Савет. По истеку Париског уговора, 23. јула 2002. године, ЕЗУЧ је престала да постоји, а производња и промет угља и челика прешли су у надлежност Европске заједнице, па се сада челик третира као свака друга индустријска роба на тржишту ЕУ.

http://europa.eu/legislation_summaries/institutional_affairs/treaties/treaties_ecsc_en.htm

http://europa.eu/eu-law/treaties/index_en.html