Усвајањем Уговора из Лисабона 13. децембра 2008. године, решена је дуга криза у ЕУ настала 2005. године, одбацивањем предлога Уговора о уставу на референдумима у Француској и Холандији. Ступањем на снагу Лисабонског уговора 1. децембра 2009. године, ЕУ добија председника Европског савета и Високог представника за спољне послове и безбедносну политику, који је истовремено потпредседник Европске комисије. Број области у којима се одлуке доносе квалификованом већином увећао се за око 50 нових области, укључујући правну и полицијску сарадњу, образовање и економску политику. Консензус је и даље потребан за спољну политику, одбрану, социјална питања, опорезивање и културу. Национални парламенти такође су добили више права да надгледају рад институција ЕУ. Лисабонски уговор се позива и на Повељу о основним правима, које се у свом раду морају придржавати све институције ЕУ.

http://www.lisbon-treaty.org/wcm/index.php