ШЕНГЕНСКИ СПОРАЗУМ
SCHENGEN AGREEMENT / TRAITÉ DE SCHENGEN / SCHENGENER ABKOMMEN
СР Немачка, Француска, Белгија, Луксембург и Холандија склопили су споразум (јун 1985. године, Шенген, Луксембург) којим је договорено постепено укидање унутрашњих граничних контрола и увођење слободе кретања за сва физичка лица – држављане земаља потписница споразума, осталих земаља чланица Европске уније или других земаља. Споразум је имплементиран кроз Шенгенску конвенцију, којом су установљене гаранције слободе кретања, коју је потписало пет поменутих држава 1990. године, а ступила је на снагу 1995. године. Шенгенски споразум и конвенција, заједно са декларацијама и одлукама које је донео Извршни одбор Шенгена, чине тзв. “Шенгенски aсquis”, који је ушао у текст Уговора из Амстердама и постао део права ЕУ. Државама потписницама придружиле су се Италија (1990. године), Португал и Шпанија (1991. године), Грчка (1992. године), Аустрија (1995. године), Шведска, Финска и Данска (1996. године), а марта 2001. године Норвешка и Исланд, које нису чланице ЕУ, али су чланице Европског економског простора. На референдуму одржаном у јуну 2005. године, грађани Швајцарске су такође одлучили да се њихова земља придружи Шенгенском споразуму. Словенија, Мађарска, Чешка Република, Словачка, Пољска, Летонија, Естонија, Литванија и Малта су 2007. године постале чланице Шенгенског споразума. Држављани микродржава: Андоре, Монака, Сан Марина, Ватикана и територија Гренланд и Фарска Острва могу слободно да се крећу по државама потписницама Шенгенског споразума. Од држава чланица ЕУ, Велика Британија6 и Ирска нису потписнице Шенгенског споразума. Основан је и Шенгенски информациони систем (ШИС) са циљем размене јединствених података међу државама чланицама Шенгенске зоне. С обзиром на то да постојећи информациони систем није био дизајниран да прихвати рад великог броја држава након последњег круга проширења, било је неопходно образовати ШИС II, којем треба да приступе нове државе чланице. Нове државе чланице ЕУ нису аутоматски након приступања постале чланице Шенгенске конвенције, него ће тек након прелазног периода и оцене њихове спремности постати део Шенгенске зоне. Грађани Србије од децембра 2009. године такође могу да путују без виза у земље шенгенског простора.
6 На референдуму о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији, који је одржан 23. јуна 2016. године, гласало је више од 30 милиона грађана. Резултати су показали да је 51,9% грађана било опредељено за излазак из ЕУ, док је 48,1% гласало за останак у овој заједници. На основу резултата референдума биће покренут поступак иступања који је дефинисан чланом 50 Уговора из Лисабона. Од момента покретања процедуре предвиђене овим чланом, Уједињено Краљевство ће имати две године да оконча процес преговора о иступању из ЕУ. Ипак, до окончања преговора о иступању, Уједињено Краљевство остаје пуноправна чланица ЕУ.
повратак на буквар