Процес стабилизације и придруживања (ПСП) назив је целовитог стратешког приступа Европске уније земљама западног Балкана (Албанија, БиХ, Косово*, Македонија, Србија и Црна Гора), који је започет у јуну 1999. године. ПСП подразумева читав низ активности и односа између заинтересоване државе западног Балкана за чланство и ЕУ. ПСП подразумева успостављање уговорних односа између државе потписнице и ЕУ у области трговине, царина, помоћи намењене унапређивању административних капацитета итд. Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) представља главни инструмент ПСП. Споразуми су прилагођени околностима у одређеној држави, а временски оквир за потписивање уговора зависи од тренутка када су преговори започети и њиховог трајања, односно од динамике испуњавања одређених услова. Новина ПСП у односу на уговорне везе које је ЕУ имала са државама средње и источне Европе је у нагласку на стабилизацији, како би се смањила политичка нестабилност, која је била одлика овог региона деведесетих година двадесетог века. У оквиру ПСП инсистира се на међусобној, регионалној сарадњи земаља које желе да се придруже ЕУ.
http://ec.europa.eu/enlargement/policy/glossary/terms/sap_en.htm
http://www.seio.gov.rs/dokumenta/sporazumi.193.html
* Ово означавање не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом СБ УН 1244/1999 и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова