Препоруку доноси Савет или Комисија, а упућује је државама чланицама и/или правним лицима. Препоруке немају правно обавезујућу снагу за субјекте којима су упућене, али могу бити од значаја као припремни документи (тзв. Бела или Зелена књига) неког каснијег, обавезујућег инструмента. Снага препорука је у томе што се каснији прописи морају доносити у њиховом духу, што значи да оне утичу на будуће законодавство.