Стварање Простора, слободе, безбедности и правде је оснивачким актима Уније истакнуто као циљ сарадње у трећем стубу ЕУ, како би се грађанима ЕУ пружио висок ниво безбедности. Овај циљ се најпре остварује ближом сарадњом полицијских, царинских и осталих органа држава чланица за спровођење закона, али и сарадњом правосудних органа у грађанским и кривичним стварима и усклађивањем националних кривичних прописа. Доминанти облик сарадње пре доношења Уговора из Амстердама је међувладина сарадња: прво унутар Треви групе потпуно ван формалних институција ЕУ (1975-1992), затим унутар трећег стуба успостављеног Уговором из Мастрихта (1992). Тек Уговором из Амстердама (1997) се пружање безбедности допуњује циљевима обезбеђивања правде и слободе, и тада део политика прелази у надлежност заједнице унутар првог стуба. Након усвајања и ступања на снагу Лисабонског уговора, долази до укидања институционалне поделе на стубове и усвајања редовног законодавног поступка, са доношењем одлука квалификованом већином који се сада примењује и у области правосудне и полицијске сарадње. Унапређена је демократска контрола, јачањем улоге Европског парламента и националних парламената држава чланица. Проширена је надлежност Европског суда правде, и омогућено је приступање ЕУ, сада као правног субјекта, Европској конвенцији о људским правима. Надлежности држава чланица у унутрашњој безбедности су ипак доминантне и заштићене су уговорима. Принцип супсидијарности је у средишту Простора, слободе, безбедности и правде. То значи да ЕУ не предузима радње, осим ако оне нису делотворније од радњи предузетих на нивоу државе чланице, регије или локалне самоуправе. Сарадња у превенцији и решавању тешког криминала са елементима прекограничности, као што су трговина људима, дрогом, тероризам, организовани криминал, илегалне миграције, су области које су постале део безбедносне сарадње унутар ЕУ.

http://eur-lex.europa.eu/summary/chapter/justice_freedom_security.html?locale=en&root_default=SUM_1_CODED=23,SUM_2_CODED=2303