Северноатлантски савет за сарадњу (САСС) основан је у децембру 1991. године, а окупља савезнике из редова НАТО и држава бившег Варшавског уговора у оквиру форума посвећеног питањима безбедности и сарадње. Три године касније, покренут је програм Партнерство за мир (ПМ), како би се земљама партнерима омогућило да развију индивидуалне програме сарадње са НАТО. Као замена за САСС, 1997. године основан је Евроатлантски партнерски савет (ЕАПС). ЕАПС представља вишестрани форум, а служи и као политички оквир за Партнерство за мир. Основни циљеви ПМ су јавност у процесу планирања одбране и војног финансирања, демократска контрола оружаних снага, као и развијање капацитета за заједничко деловање снага партнерских земаља и оних које су чланице НАТО. Оквирни документ ПМ подразумева обавезу савезника да одржавају саветовања са сваком партнерском земљом која сматра да постоји непосредна претња њеној безбедности. Појединачни партнерски програми између НАТО и других земаља темеље се на тзв. менију активности Радног програма ПМ, и то на основу интереса и потреба специфичних за сваку земљу. Радни програм садржи преко 2.000 активности, у распону од великих војних вежби, па све до организовања тематских радионица. Из опсега наведених активности, државе се најчешће опредељују за учешће у програмима управљања кризним ситуацијама, одржавања мира, планирања заштите цивила у случају опасности, управљања авиосаобраћајем и сарадње у области наоружања. На Самиту НАТО у Риги 29. новембра 2006. године шефови држава и влада НАТО земаља донели су одлуку да Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину позову да се придруже програму Партнерства за мир. Чланство Србије је формално уследило исте године, када је потписан оквирни документ у седишту НАТО у Бриселу.