На Европском самиту у Солуну (јун 2003), Европска унија је представила Европско партнерство као један од главних инструмената претприступне стратегије ЕУ према земљама западног Балкана, односно потенцијалним кандидатима за чланство. У протеклој деценији, сличан претприступни инструмент било је Приступно партнерство, намењено земљама централне и источне Европе које су у том тренутку већ имале потписан Споразум о придруживању са ЕУ и биле кандидати за чланство. Партнерством се, у принципу, одређују краткорочни и средњорочни приоритети у припреми земаља кандидата за интеграцију у ЕУ. Те земље су обавезне да припреме акциони план спровођења препорука наведених у Европском партнерству. У пракси, ово је унилатерални инструмент ЕУ, на који земље на које се Партнерство односи могу само да упуте своје коментаре. Једна од најважнијих чињеница у вези са Европским партнерством је условљавање сваке финансијске помоћи ЕУ испуњавањем приоритета наведених у поменутом документу, тако да овај инструмент одређује односе између ЕУ и држава западног Балкана све до потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. Степен испуњавања препорука из Партнерства оцењује се у оквиру годишњих извештаја Комисије о Процесу стабилизације и придруживања.

http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/western_balkans/r18008_en.htm

http://ec.europa.eu/enlargement/countries/strategy-and-progress-report/index_en.htm