Европски парламент (ЕП) је представничко тело свих становника Европске уније. Посланици ЕП се од 1979. године бирају непосредним гласањем, а приликом избора посланика у државама чланицама тежи се да њихов број буде сразмеран уделу становника те земље у укупном броју становника ЕУ. Посланици се у ЕП групишу зависно од програмске или идеолошке блискости, а не по националној припадности. Нека од основних овлашћења ЕП су: разматрање предлога Европске комисије, учествовање у доношењу прописа ЕУ, одлучивање приликом именовања и разрешења чланова Европске комисије, право упита у вези са радом Комисије и Савета ЕУ, одобравање буџета и надзор над његовом применом заједно са Саветом ЕУ, именовање Омбудсмана, чланова Европске централне банке, Ревизорског суда и других институција. Тренутно Европски парламент има 751 посланика, а Лисабонским уговором предвиђено је да тај број буде – 754.
Овим уговором ојачана је улога ЕП у доношењу одлука, првенствено проширењем примене поступка саодлучивања на нове области, као што су имиграција, правосудна сарадња у казненим поступцима, полицијска сарадња и пољопривреда. Поступак саодлучивања односи се и на доношење буџета ЕУ.
Седиште ЕП налази у се Стразбуру, а седиште Генералног секретаријата је у Луксембургу, док се седнице комитета одржавају у Бриселу.