Демократски дефицит (мањак демократије) у Европској унији произлази из чињенице да институције ЕУ све више преузимају одређене надлежности, а при томе немају демократски легитимитет који проистиче из принципа изборности, који је карактеристичан за државне органе. Овај појам се односи и на институционалну поделу у ЕУ, у којој доминирају Савет и Комисија, док је улога Европског парламента (иако је то једини орган чији се посланици бирају на непосредним изборима) прилично ограничена. Улога Европског парламента најизраженија је у поступку саодлучивања, поступку који се у највећој мери примењује приликом усвајања прописа из домена унутрашњег тржишта ЕУ. Иако Савет ЕУ, у чијем раду учествују представници држава чланица, има одлучујућу улогу у процесу доношења одлука у ЕУ, усвајањем Уговора из Лисабона, улога Европског парламента је ојачана. Наиме, Уговором из Лисабона проширен је број области у којима је за доношење одлука потребна сагласност Парламента. Имајући у виду наведено, тела ЕУ настоје да свој начин рада учине транспарентнијим, односно разумљивијим и ближим грађанима ЕУ.